Ако желимо говорити о школству код Срба, морамо се осврнути на зачетнике писмености у овим крајевима. То су браћа Ћирило и Методије који су живели у 9. веку. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповедник (друнгар). Најранију младост су провели у Солуну, који је у то време био окружен Словенима. У то време српска држава се тек формирала и тадашњи српски краљ Растислав затражио је од Византије да му пошаље изасланике који ће ширити веру и писменост међу Србима.
Византија је удовољила Растислављевој жељи и послала му Ћирила и Методија. Браћа су се за овај посао озбиљно спремила: Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољица) и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детињства добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа су кренула на пут и 864. су стигли кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера. Против словенских мисионара је почела подмукла борба. 
Србија - природа, туризам, занимљивости
