Саобраћај у служби човека

Предратно доба класичног аутомобилизма почело је Великом светском кризом 1930. године, а завршило се светским опоравком после Другог светског рата 1948. године. У овом периоду развоја возила са интегрисаним браницима и потпуно затвореним кабинама почела су да доминирају светом. Аутомобили су имали ново лимузинско тело са путинчким делом који укључује ковчег или пртљажник за терет на задњем делу. Стари аутомобили са отвореним кровом типа рунабоут, пхаетон и тоуринг постепено су нестајали до краја класичне епохе, а на новим аутомобилима појавила су се предња и задња крила, веће странице и предња светла (фарови) који су се постепено интегрисали са телом аутомобила. До 1930. године измишљена је већина механичке технологије која се користи у данашњим аутомобилима, мада су се неке ствари касније "поново измишљале" од стране неког другог проналазача. На пример, предњи погон поново уводи Андрé Цитроëн лансирањем модела Трацтион Авант 1934. Најзначајнији аутомобили овог периода су:

. Алвис Спеед 20 – први аутомобили са потпуно синхроним мењачем.




Цитроен Трацтион Авант – први масовно произведени аутомобил са погоном на предње точкове.




Волксwаген Буба – дизајниран као штедљив и јефтин аутомобил производио се више од 60 година уз минималну промену основног изгледа. То је највећа производња једног модела у историји са преко двадесет милиона произведених аутомобила у неколико земаља.