Хемија

Историја хемије, али и савремено доба одликују се великим бројем научника који су заслужни за бројна открића. Већина тих научника имала је успеха не само у хемији него и у сродним научним дисциплинама.

Антоан Лавоазје (Antoine Laurent de Lavoisier, 1743 - 1794) је био познати француски хемичар. Године 1771. жени се 14-годишњом Маријом-Аном Полз (Marie-Anne Pierrette Paulze), која је Лавоазјеу била искрен сарадники која је, својим преводима са француског на енглески језик, знатно доприносила његовом раду. Лавоазје је, у својим истраживањима, употребио теразије које је сам конструисао. Сматра се оцем хемије. Показао је да је сагоревање реакција супстранце која гори са кисеоником. Експериментално је утврдио да се вода састоји од два гаса, од којих један потпомаже горење, а други не. Први је доказао да се вода састоји од водоника и кисеоника. Успешно је показао улогу кисеоника у рђању метала, као и у биљном и животињском дисању. Формулисао је "Закон о одржању маса". Први је именовао кисеоник, као хемијски елемент.

Убијен је на гиљотини, јер је проглашен непријатељем републике Француске. У тренутку када су људи наздрављали његовој смрти, неко је рекао: "Био је довољан тренутак да падне глава, а требаће 100 година да се роди слична".